Kad su laste odlazile,
potočiću dah je stao,
jorgovan je suzom žutom
za lastama zaplakao.
Nad šumom se magle vile,
na putu je vetar meo,
zec od tuge celog dana
nije ništa, ništa jeo.
Gavranu se od žalosti
(il' od zime)
Treslo krilo
Kad su laste odlazile
Sve je, sve je tužno bilo
Нема коментара:
Постави коментар