Raslo jelenče maleno,
Ko u polju cveće šareno,
Gora ga rosom pojila,
Košuta mlekom dojila.
Jelenče travu gazilo,
U travi izvor spazilo.
Ne da se više dojiti,
Ni hladnom rosom pojiti.
S bistroga pije izvora,
Draže mu polje neg gora.
Košuta gorom leleče:
,,Propašće moje jelenče".
Ne sluša mlado jelenče,
Što majka gorom leleče,
Već ono skače po polju,
Ne sluti tešku nevolju;
Tuda je momče lovilo,
Jelenče mlado spazilo,
Hitro se strelom bacilo,
Jelenče ljuto ranilo.
Jelenče pišti u gori
Rana ga ljuta obori.
Košuta tužno leleče,
Mrtvo je njeno jelenče.
Нема коментара:
Постави коментар