Propovedanje vatre- Branko Miljković

Ljubavi moja mrtva a ipak živa

Nek u svom danu nedorečen gori

Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori

Pticom osvetljeni pevač koji u meni prebiva.

O zlatni talog vremena prostori

Puni sunca!Senko, gde se ta zemlja skriva

Gde materija sva od zaborava otkriva

Vatru u sebi i dan bez jutra u gori.

Kako se zove pre nego se rodimo
Spremni u tuđoj i bezbolnom ognju sve to?

Zdravo,o moguća zvezdo koju i ne slutimo,

Il me zaboravi pesmo,jer želja je moja kriva.

Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto.

O sve što prođe večnost jedna biva.

Branko Miljković (1934-1961) je bio jedan od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih pesnika druge polovine dvadesetog veka, esejista i prevodilac.

Rođen je u Nišu, te se godine 1953 preselio u Beograd, gde je i počeo pisati pesme. Pored poezije, pisao je i eseje, kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika (gore). 1960, dobio je Oktobarsku nagradu Beograda za zbirku Vatra i ništa. Krajem iste te godine, preselio se u Zagreb. 

Prema službenim podacima, izvršio je samoubistvo 1961 godine, kada je imao samo 27 godina. 

Vikipedija