Još kao mladi vojnik, Robert Brus je učestvovao u strašnoj borbi za oslobođenje svoje zemlje. Neprijatelj je nezadrživo pobeđivao mladićevu vojsku.
Pošto su gubili bitku, on i njegovi drugovi su se u žurbi povlačili sa bojnog polja, bežeći u strahu za svoje živote. Neprijatelj ih je pratio u stopu. Mladić je trčao veoma brzo, ispunjen strahom i očajem, tako da je uskoro izgubio svoje saborce.
Najzad je stigao do pećine na senovitom brdu. Pošto je znao da mu je neprijatelj za petama, on je iscrpljen od bežanja odlučio da se tu sakrije. Ušao je u pećinu puzeći i legao potrbuške u potpunom mraku.
Očajnički je dozivao Boga i molio se za spasenje i zaštitu od neprijatelja.
Kada je podigao glavu i završio svoju očajničku molbu za pomoć, spazio je pauka koji je počinjao da plete mrežu na ulazu u pećinu. Dok je posmatrao kako se nežna vlakna ispredaju polako oko otvora pećine, mladi vojnik je razmišljao o svom teškom položaju.
Pomislio je: ,,Zamolio sam Boga da me zaštiti i oslobodi, a on mi je umesto toga poslao pauka.Kako pauk može da mi pomogne?"
Srce mu se steglo pri pomisli da će neprijatelj uskoro pronaći njegovo sklonište i ubiti ga. Ubrzo je začuo glasove svojih neprijatelja koji su pretraživali čitavu okolinu, tražeći one koji su se sakrili. Jedan vojnik sa puškom polako je prišao ulazu pećine. Mladić je osetio da mu srce nekontrolisano i divlje lupa dok je čučao u tami.
Kako se neprijateljski vojnik oprezno približio pećini, primetio je paukovu mrežu koja je bila potpuno ispletena i razapeta oko ulaza. Zakoračio je unazad i doviknuo saborcu ,,Nema šanse da je neko unutra!Oni su prvo morali da pokidaju paukovu mrežu da bi ušli u pećinu. Idemo dalje. "
Kasnijih godina, mladić je pisao o ovom spasenju. Ono što je shvatio uvek mu je bilo na pameti u teškim trenucima, a posebno onda kada je izgledalo da nema izlaza.
On je napisao: ,,Kada postoji Bog , paukova mreža je jaka kao kameni zid . Kada nema Boga, kameni zid je kao paukova mreža"
Нема коментара:
Постави коментар