Marko Kraljević i beg Kostadin - Narodna epska pesma

Konje jašu do dva pobratima,

beg Kostadin i Kraljević Marko;

beg Kostadin besedio Marku;

,,Pobratime, Kraljeviću Marko, 

da ti meni o jeseni dođeš, 

o jeseni, o Dmitrovu danku,

a o mome krsnome imenu

pa da vidiš časti i poštenja,

a i lepa, brate, dočekanja 

i gospodske đakonije redom." 

Al' besedi Kraljeviću Marko; 

,,Ne hvali se, beže, dočekanjem!

Kad ja tražih brata Andrijaša,

ja se desih u dvoru tvojemu 

o jeseni, o Dmitrovu danku, 

a o tvome krsnome imenu

video sam tvoje dočekanje,

i videh ti do tri nečoveštva"

Al' besedi beže Kostadine: 

,,Pobratime, Kraljeviću Marko,

ta kakva mi nečoveštva kažeš?"

Veli njemu Kraljeviću Marko;

,,Prvo ti je, brate,nečoveštvo;

dođoše ti do dve sirotice

da j' nahraniš hleba bijeloga

i napojiš vina crvenoga;

a ti veliš dvema sirotama;

,,Id' odatle, jedan ljudski gade!

Ne gad'te mi pred gospodom vina!

A meni je žao, beže, bilo, 

žao bilo dveju sirotica, 

pa ja uzeh do dve sirotice,

odvedoh ih dole na čaršiju, 

pa pokrojih na njih čisti skerlet

čisti skerlet i zelenu svilu,

pa ih onda poslah dvoru tvome

a ja, beže, gledam iz prikrajka

kako ćeš ih onda dočekati;

a ti uze jedno siročadi,

uze njega za lijevu ruku,

drugo uze na desnicu ruku,

odnese ih u dvore za stole:

,,Jed'te,pijte,gospodski sinovi!"

Drugo ti je, beše, nečoveštvo:

što su ti bili stari gospodari,

pa su svoju haznu izgubili,

i na njima stari skerlet beše,

one mećeš u donju trpezu;

a koji su novi gospodari

i odskora haznu zametnuli

i na njima novi skerlet beše,

one mećeš u donju trpezu,

pred njih nosiš vino i rakiju

i gospodsku đakoniju redom.

Treće ti je, beže, nečoveštvo:

ti imadeš i oca i majku

nijednoga u astala nema

da ti piju prvu čašu vina"