Septembar- Stevan Raičković

Stanimo malo, pesmo

Jesmo li živeli, jesmo?

Ti si najlepše sate,

Jablani kada se zlate,

U lakoj magli, peni

Odnela tužno meni.

Septembar je prošao, i sada uveliko oktobar preovladava njegovim starim teritorijama, ali lepota ove pesme i dubina koju ostavlja nije otišla zajedno sa njime. 

Jesen je novi početak- Dnevnik knjiškog moljca

Dragi dnevniče.....
Stigla je jesen, godišnje doba koje obuhvata deo septembra, ceo oktobar i deo decembra. Stigao je oktobar, doneo je jesen, magično godišnje doba o kome se godinama u đačkim klupama pišu sastavi, uče pesmice, čitaju knjige i mnoge druge stvari ne bi li obeležili još jednu radnu jesen. Zašto se moramo podsećati na jesen? Zašto, i pored toga što đaci već znaju koje je koje godišnje doba, učiteljice moraju da ih teraju da pišu, i pišu i uče?Zato što je jesen drugačije godišnje doba. Zima ima samo jednu boju, belu. Proleće je svo zeleno, sve raste, sve buja. Leti plava boja čistog mora obvlada celim vidom, a samo je jesen puna različitih boja koje se preklapaju jedna u drugu, zajedno stvarajući kombinaciju sva tri ostala godišnja doba. Dolazi mnogobrojno voće, na sreću mnogih baka ili mama, koje su spremne da naprave svašta, već poznat zvuk šuškanja lišća pod nogama je nešto bez čega jesen ne bi bila jesen, a kestenje koje se kotrlja po ulici uvek je zabavno, nije bitno koliko imaš godina. Jesen je zbir svih godišnjih doba u jedno, jesen je divno godišnje doba koje svake godine za sobom ostavlja uspomene i trag u svačijim životima, menja svako poglavlje nečijeg života, koliko god nešto može da ga načini pustim.

Jesen je, barem meni, iako je češća pojava da kad izađeš popodne ulice budu prazne, neko godišnje doba koji označava šansu da ti se pri kraju godine otvore nova vrata, i ne znam zašto je tako, i nikad neću znati, ali najbolje je da uživam u tom osećaju, dok ga imam. A nadam se da ću ga imati još dugo, dugo, i da nikad neće otići, jer sam uz mirnu notu jeseni uvek donosila odluke koje su posle ispale pravedne. Promenila sam izgled bloga da bi se uklopio sa trenutnim godišnjem doba, promeniću izbor pesama i ostalog sadržaja koji možete videti na blogu svakodnevno, da bi više išli uz jesen.

Zato, kako bi proslavili početak one prave, pozne jeseni, gde se po putevima širi miris opalih jabuka, krušaka i drugih voćki, dok pod umornim nogama šušti raznobojno lišće, dok se preko njega kotrlja neki kestenčić koji čeka da ga deca pronađu, hajde da razmislimo o stvarima koje bi inače mogli popraviti. Jesen je godišnje doba kad se sve spaja, spajajte se i vi. Sa novim ljudima, sa starim poznanicima. Ostvarite nove veze, pronađite nova interesovanja. I pokušajte da, polako, ali i značajno, ostavite trag u ovoj jeseni u vašem životu, ali i u svakoj drugoj, od sad pa nadalje.


                                                               Nadajući se da će vam ova jesen doneti samo lepe uspomene, pozdravlja vas vaš Knjiški Moljac.

Zvono- Vasko Popa

Nebo je skovano kao zvono zlatno,

A zemlja od tuča obešeno klatno- 

bruje oluje. 

Vetri kroz raskuštrene kose prohuje;

čelom dotičemo nedro visina,

prstom razmičemo zveku modrina-

zaglušio je svako svog sluha ton.

I dozivamo s gluhi na zvonika, 

I gledamo se slepi sa vidika,

Nekom rub zvona tuč ugiba- 

pojasom plavim po zraku šiba

pomamljen zvon;

te uhom našim bruje oluje

u zlatno nebo- 

kad srce tuče u tvrdo rebro, 

bezglasno bim, bezglasno bim.

Podela uloga- Gvido Tartalja

Lica: REDITELJ, MIRKO, PAVLE, BRANKO, MILE i DEVOJČICA

(Na pozornici je sto za kojim sedi Reditelj, koji pred sobom drži neke hartije. Sa desne strane su stolice na kojima sede Dečaci i Devojčica)

REDITELJ: Sada, drugovi, kada ste saslušali sadržaj komada, koji ćemo izvesti na školskoj priredbi, hajde da pređemo na podelu uloga, a onda ćemo krenuti sa probom. Slažete li se?

SVI: Slažemo! Slažemo!

REDITELJ: Dobro, da počnemo. Da vidimo, ko će u našem komadu glumiti magarca? (Nastane tajac. Svi dečaci ćute pokunjeni i oborene glave. Nakon kratke pauze)Dakle, drugovi, pitam vas: Ko će igrati magarca? Hajde neka se javi ko će. pa da pređemo na ostale uloge. Nemamo vremena da gubimo. (Dečaci i dalje sede onako i ćute. Devojčica se smeška)Drugovi, nemojmo tako. Hoćemo li da igramo ovaj komad ili nećemo?Nećemo valjda da ga odbacimo samo zato što ne možemo da podelimo uloge. Hajde Mirko, hoćeš li ti?

MIRKO: A ne, ne, ja ću igrati Vučjaka. Umem svojski da lajem i da režim. Bolji čuvarkuća ne treba. Evo;

Vauuu, vauu, vauuuu.....

REDITELJ: Dobro. Onda ti, Pavle.

PAVLE: Izvini, ja ću biti lav. Ja mogu da riknem da me čuju odavde do zoološkog vrta. A onda se tamo sve zveri pokunje i skupe, a samo mi lav odgovara: Uuuuuuuuu

REDITELJ: Dobro, onda ćeš ti biti lav. Ali ko će biti magarac? Branko, hoćeš li ti?

BRANKO: A ne, ja ću biti lovac. Ja sam najbolji strelac u razredu (Pokazuje dečju pušku, koju je do tad držao između nogu)Evo, ja se od svoje puške ne odvajam ni danju ni noću.

REDITELJ: Ma dobro, drugovi, neko ipak treba da igra magarca, ako ne želimo da otkažemo našu tačku.Mile, hoćeš li ti?

MILE: Ja ću igrati pajaca. (Naglim pokretom zapraši puderom lice i onda izlazi pred rediteljev sto)Prevrtaću se sve ovako(Prevrne se nekoliko puta preko glave. Ustane)Ako treba, mogu i pedeset puta.

REDITELJ:Eto sad! Ne možeš ni ti! Dobro, pa ko će onda da igra magarca?(Ljutito)Čujete li me vi!?

DEVOJČICA: (ustane, priđe reditelju i nešto mu šapne, pa se vrati na svoje mesto)

REDITELJ: (se smeška)Ah, da, zaboravio sam da vam kažem nešto vrlo važno. Rekao sam vam da u komadu magarac treba da jede seno koje leži pred njim. Da, tako će izgledati gledaocima, a on će, u stvari, jesti štrudlu sa makom. (Među dečacima nastade komešanje)Štrudla će se nalaziti u jaslama usred sena, ali tako da to gledaoci neće videti. To je trebalo odmah da vam kažem. Dakle, drugovi, ko se javlja da igra magarca?

MIRKO: Ja ću! Ja umem da njačem bolje nego pravi magarac! Ia, ia, iaaaa! 

PAVLE: Ja ću! Ja ću! Ja umem da se ritam kao niko (pokazuje) 

BRANKO: Ne, ne, ja ću! Umem da se ukopam u mestu da me niko ne može pomeriti. Neće me maći ni deset njih. (Zauzima pozu) Probajte pa vidite. 

MILE: Ja ću! Ja ću! (Priđe reditelju) Umem da se valjam i da dižem sve četiri u vis kao pravi magarac! (Legne na leđa i diže ruke i noge u vis i njače) Ia, ia, iaaaaaa! 

SVI DEČACI: (uglas) Ja ću! Ja ću! Ja ću! 

REDITELJ: Ej, stanite malo! Otkud sad odjednom svi hoćete da igrate magarca? Toliki mi magarci nisu potrebni. Ja za ovaj komad tražim samo jednog, i potražiću ga negde drugde (Izađe a dečaci ostaju pokunjeni)

ZAVESA